МИЛОРАД - МИЋО Радомиров БУРИЋ

Вољени Мићо, вријеме које пролази само нас подсјећа на болан растанак са тобом. И данас, са истим болом, са тугом, са вјечном жељом и чежњом за тобом, живим, али како? Живот нам се обликовао у складу са нашим осјећањима. У успоменама је бол коју проживљавамо три године проведене без тебе - твог милог, духовно обогаћеног лика, без твоје љубави, заштите, савјета...Наша породичана идила коју си ти осмислио и уљепшавао нам дане и године окончала се твојим изненадним одласком. Зрачио си и пленио својим снажним карактером, интелектом и врлинама и као такав био примјер свима. Са поносом истичемо твоју величину човјека, идеалног родитеља, супруга, дједа, свекра. Остаћеш увјек дио нас у нашим срцима, мислима, разговору, сузи у оку. Твоје постојање било је наша породична снага и сигирност, а твој частан и достојанствен животни пут, којим си ишао и нас усмјеравао, сад су наш путоказ који ћемо слиједити. Недостајеш све више, неизмјерно те волимо, осјећамо и препознајемо у свему што мислимо и радимо. Бол и туга су у срцу и мислима са тобом, а кроз живот, на жалост, без тебе. Поносни што смо те таквог имали, заувијек ћеш бити вољен, поштован и никад заборављен.