МИЛОРАД – МИЋО Радомиров БУРИЋ

Вољени Мићо, ово је најдужа и најтежа година без тебе, година у којој је твој одлазак у нама оставио бол, тугу, празнину и урезану рану. Тужан је и болан децембар који подсјећа на вјечни растанак са тобом. Протекло вријеме није ублажило бол, већ га појачало и продубило и показало колико је тешко живјети без тебе. Отишао си без ријечи опроштаја и оставио нам дане испуњене тугом и неоствареном надом да ћеш однекуд доћи и горком истином да више ниси са нама, а требали смо још много тога проживјети заједно. Неизрециво је тешко сазнање да су прије годину дана престала наша заједничка радовања, а у наша срца уселила се туга и бол због твог неочекиваног и прераног одласка. Недостајеш нам у свему, сваког трена све више. Прелијепа сјећања и успомене навиру, твоје ријечи још су живе, а твој мио лик неизоставно је присутан у нашим мислима, сузама, сновима. Неизмјерно задовољство и понос нас обузима што смо те имали за родитеља, супруга, дједа, свекра. Ускраћени смо за твоју љубав, топле и брижне очинске и супружничке савјете, заштиту, животни ослонац. Хвала ти што смо уз тебе живјели срећно и спокојно, што смо дијелили најљепши породични дом. Ова година је само повећала наш понос што смо те имали, на твој свијетли лик, на успјешан, частан и достојанствен живот. Волимо те много више него што наша туга може да искаже. Вољени, живиш у нама кроз твоје ријечи и дјела сваким новим даном који носи још већу чежњу и жељу за тобом. С љубављу, тугом и поштовањем доживотно твоји,