МИЛОМИР – МУЈО МЕДЕНИЦА

Данас се са тугом али и захвалношћу присјећамо једног посебног човјека, супруга, оца, свекра и ђеда. Прошлe су двије године како нас је напустио али његова присутност и даље живи у нашим срцима и нашим животима. Био је учитељ, ослонац и прави примјер шта значи бити човјек. Његове руке иако уморне од рада училе су нас да цијенимо мале ствари, да будемо поштени и најбитније оно не одустати. Данас не тугујемо само због његовог одласка већ због тога што не можемо подијелити с њим све оно што се догађало у претходне двије године. Али у исто вријеме осјећамо захвалност што смо га имали, учили од њега и што нас је волио искрено. Нека ова годишњица не буде само подсјетник на губитак него и на све што нам је оставио а то је љубав, вриједности и сјећања која не блиједе. У недјељу ће породица посјетити његову вјечну кућу у 10 часова у Равнима.