МИЛКИ ЋАЛОВ

Оде ти, вило моја. Живот те није мазио! Љубав коју си мени пружила, загрљај који си ми дала и сваку пудршку коју сам имала од тебе нећу заборавити! Ти си моја лавица, била и остала. Памтим све, бакице моја, и патићу заувијек. Али даљина која нас је раздвајала кад сам ја теби требала то нећу опростити, молићу тебе да ми простиш и Бога драгога да имаш наљепше мјесто горе са дедицом и стриком. Волим те вило моја заувијек, и док сам жива нећеш бити заборављена!