Вољена моја мајко, четрдесет је дугих, предугих и претешких дана од када ме чежња гуши, од када се будим у ноћи као да ме зовеш, од када ми лице твоје у мислима плови, од када се само заједничких дана сјећам, а тебе нема поред мене
МИЛКА ВУКОВИЋ
рођена Никчевић
Мајко, била си свјетлост у мом животу, највећа љубав и подршка. Не постоје ријечи које могу описати колико си ми значила и колико ми недостајеш. Била си мајка над мајкама. Твоја љубав је била безгранична, а твоја снага невјероватна. Наша повезаност била је дубока и света, попун оне из библијских прича, испуњена великом љубављу, подршком и разумијевањем. Живјела си као велика жена, ауторитет и снага, а ја сам те гледала са поносом. Вољела сам те највише на свијету, а та љубав остат ће заувијек уткана у сваку успомену. Твоја љепота, која није била само спољашња, већ и унутрашња, доброта, мудрост и храброст живјеће у мом срцу, као трајни подсјетник на снагу наше везе. Била си и остала мој највећи узор, моја највећа љубав, моја светиња и мој највећи ослонац. Све што сам данас, дугујем теби, твојој љубави и твојој пожртвованости. Божији дар ти си мени била, а сада када те физички нема, остала је бол, која раздире душу, тијело и ум. Заувијек ћеш живјети у мом срцу. МАЈКО МОЈА ХВАЛА ТИ ЗА СВЕ!
Кћерка ВОЈИСЛАВКА, твоја НАНА