МИЉАНУ ВУЧКОВИЋУ

Драги тата, Понестало је ријечи. Нијесмо стигли ни да се опростимо. Твој одлазак је пробудио у мени све оно што сам умиривао задње пола године. Твоја снага, доброта и тишина су нас научили више него ичије ријечи. Данас не плачем само јер те губим, већ што сам био привилегован да будем твој син. Био си мој први херој. Тако ће и остати. Вјечна ти слава и хвала, оче мој!