др ВОЈИСЛАВ Ђоков МИЉАНИЋ

Драги наш Војо, Недавно смо, заједно са бројним генерацијама њених ученика, на вјечни починак испратили Твоју благородну супругу Цаку, а данас, бескрајно тужни и погођени, пратимо Тебе, нашег великог и јединственог братственика, двадесетогодишњег предсједника и како смо јединствено одлучили, доживотног предсједника нашег удружења. Пратимо Те са неподијељеним осјећајем великог и ненадокнадивог губитка, дубоко свјесни да ће требати дуго времена да се у нашем братству, племену и народу, појави неко са толико хуманизма и доброте, несебичности и разумијевања за потребе и проблеме других људи и друштва у цјелини. Хвала Ти што си био баш такав, јединствен и непоновљив и што си нам пружио прилику да заједно са Тобом, одржимо и унаприједимо познати дух јединства Миљанића, који су нам у наслеђе оставили наши велики преци. Веома смо поносни, као Твоји братственици, што си, бавећи се, посебно осјетљивом историјском науком, остао доследан и вјеран научној истини, до краја успјешно одолијевајући свим ововременим изазовима, потврђујући тако, још у вријеме нашег чувеног Ђока Бањанина изречену мисао "он је Миљанић, а они увијек говоре истину"... Неизмјерно Ти хвала што си увијек имао разумијевања за наше бројне дилеме, различите ставове и мишљења, а неријетко и мањак идеја о начинима и могућностима рјешавања многих битних питања и животних проблема. Твоја мудра и помиритељска ријеч увијек је била снажнија од било каквих консултација и препорука, или било какве литературе. Остављаш нам у трајно наслеђе много тога великог и непоновљивог, што ће и нас и наше наредне генерације учити и помагати у настојањима да, сви заједно, будемо бољи људи, на вјечном путу људског постојања. Зато, драги наш Војо, путуј у Царство небеско, у заслужено рајско насеље, са анђелима, гдје ће Те душе Твојих најближих и многи други, са радошћу дочекати... НЕКА ТИ ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!