МИЛИСАВА – МОТА ЛАКЕТИЋА

Драги брате, све што бих ти рекла мало је ово што осјећам. Прошла је година од кад си отишао, али из мог срца нећеш никада. Отишао си тихо како си и живио, без иједне ријечи и поздрава, што нас највише боли. Сјећам се последњег дана твог живота када си ме са благим осмијехом погледао, загрлио ме и помиловао по мом лицу. Сузе које теку низ моје лице чувам да ми не оперу ту успомену. Оставио си нам много успомена, твоје пјесме које ми са сузама пратимо, не пјевамо заједно као што смо навикли. Хвала ти за све што си радио за мене када ми је било тешко, поносна сам што си ти био мој брат. Почивај у загрљају својих родитеља, само наше сузе да вам не ремете мир.