Сине наш
МИЛИКА
Шест мјесеци је како те нема, а ми се надамо да ћеш се сваке ноћи однекуд појавити и отворити врата дома свог. Отишао си прерано, оставио неизмјерну бол коју носимо сваког дана. Вријеме не лијечи рану, само нас учи да живимо са њом. Недостајеш нам више него што се то ријечима може описати. Заувијек ћеш бити у нашим срцима и мислима.
Воле те и за тобом тугују твоји родитељи РАДОВАН и СЕНКА
