МИЛИЈАНА ВЛАХОВИЋ

Опрости ми мајко, пјесма тугу збори, у чежњи за тобом, бол у срцу гори. Испред куће цвијеће које си садила, више никад нећеш заливати , мила. Али ја ћу мајко, по стопама твојим заливати цвијеће, уздасима својим. Знам многе си ноћи због мене пробдила док се с пута вратим, да ме видиш мила. На соби се прозор лагано одшкрине па упиташ : Јеси ли стигао, сине?