МИЛИЈАНА ИВАНОВИЋ

Драга тетка, не знам како да се опростим од тебе. Иако нас живот није спојио годинама, твоја љубав никада није престала да ме греје. Твоја љубав била је другачија – тиха, несебична, дубокаа. Била си више од тетке – била си наш анђео. Твоја душа била је рањена од живота, али никад није престала да зрачи добротом. У твом срцу је било је мјеста за све – и за туђу тугу и за радост. Хвала ти за сву своју неизмјерну љубав коју си пружала нама као дјеци. Никада ти Слађана, Жана и Дарко неће то заборавити. Ниси имала своју дјецу али си зато нама пружала ту искрену мајчинску љубав. Остаће ми заувијек урезана сјећања када сам једва чекала после школе да свратим код тебе а ти једва чекаш да ти дођем а ја једна чекам да ми пружиш пажњу и љубав коју си нама ти знала на свој начин да пружиш. Бескрајно хвала за све. Заувијек ћемо те чувати од заборава. Нека ти Господ подари вјечни мир и мјесто међу анђелима – јер твоја племенита душа је то заслужила. И твој Ћиро те воли пуно.