МИЛИЦИ Никице ЧАЂЕНОВИЋ

Мајко ево нас сви заједно тугујемо, причамо о теби, та прича нема крај и никада га неће ни имати, јер ћеш заувијек остати у нашем сјећању. Била си као мајка, први дах, мирис пољубац... Била си најбољи друг, највећа љубав, ослонац јачи од челика. Била си најњежнија баба која се воли и поштује. Била си „Раф” па „Дони”, била си баба Аља, па још њежнији Аљкавац. Била си свијетло које нас прати на свим нашим путевима, замишљена и тиха кад нисмо ту, а весела и насмијана кад нас видиш. Од мајке сви постајемо, а кад без ње останемо, још више схватимо колико нам значи. За све што си нам дала и што си радила, нека ти је вјечна слава и хвала. Почивај у миру.