МИЛИЦИ БЕЋИРОВИЋ

Рани ме, радости моја. Оде из нашег породичног гнијезда, окрњи наше јато обилато. Излетје из њега, најљепша наша. Посебна моја. Најтоплија и најбрижнија. Свакоме си ширила руке, а данас их склопи. Најтише си зборила и најгласније се смијала. Највише си заслуживала, а најмање од живота добила, с тога ми најјаче пишти душа. Почивај, лијепо око моје, и смиј се анђелима, а твоје мјесто у нашем јату ће испуњавати најљепше успомене заливане мојим сузама и молитвом да ти се душа вине до засложених простора. Не постоји заборав, милости моја... Вољени не заборављају и не бивају заборављени.