МИЛИЦИ БЕЋИРОВИЋ

Мике наша вољена, Зар је морало овако рано, овако без поздрава? Са тобом је умро и један дио нас. Затворило се предивно поглавље, испуњено твојим ентузијазмом, снагом и вољом за животом упркос свом злу које те за живота задесило. Не знаш колико ће нам фалити кафа са тобом, разговор, шала... Хвала ти што си са нама дијелила и добро и зло. Хвала што си увијек била добра сестра и заова, мада од добре душе као што си ти, друкчије се није ни очекивало. Нашој дјеци си била тетка, али си се према њима ипак понашала као мајка и због тога смо ти захвални док дишемо. Знамо колико си једва чекала Јеленину свадбу и говорила како ћеш се веселити, а сваки пут кад би то рекла имала би посебан сјај у очима. Нажалост, Бог је имао неке друге планове за тебе, не баш лијепе, али непромјењиве и због тога нам се душа цијепа. Фалићеш нам до последње искре живота у нама. Нека ти је лака црна земља ВИЛО НАША!