МИЛИЦА – БЕБА КАЛЕЗИЋ

МАЈКО Ево прође четрдесет дана како си отишла, тешких и дугих, четрдесет дана и ноћи, пуних бола и туге. Немам ријечи за празнину у кући, немам ријечи за бол коју носим. Биће ово опет прољеће пуно тишине и туге. Много ми је значила твоја љубав и снага коју си ми давала. Колико сам се само ужелио твог загрљаја. Тренуци проведени са тобом претворили су се у вјечну успомену и као такви живе у мом срцу... Баш као што си и рекла, успомене оживљавају прошлост. Мајко, знам да ме твоја свјетлост обасјава сваки дан и даје снагу за свако јутро које долази... Моја љубав за тобом је вјечна, много ми недостајеш, Лутко моја. Твој ведри лик наставља да живи кроз најљепше успомене о теби. Нека твоја душа почива у миру.