МИЛЕВА ТОМАШЕВИЋ

Стани туго и сакриј се, У крошњама липе старе, Замириши и сачувај, Успомене, споменаре... Пољанама звижди вјетре, Носи неке срећне дане, У долини, краја потока, Мирис дома нек остане, Да нас прати, дочекује, И са нама разговора...