МИЛЕВА Вукашина НЕДОВИЋ

Постоје ли ријечи које могу описати наш осјећај истовремене ТУГЕ и ПОНОСА? Туге која је велика безмало као и ПОНОС што си нам управо ТИ била МАЈКА. Шта је веће нисмо у стању написати. Ваљда једино би нам Ти то могла рећи, онако искрено и добронамјерно, како само Ти знаш наша "МИКЕ", НАШ племенити и ХРАБРИ родитељу!!! Била си уз НАС највећи дио свог живота, САМА, без ичије помоћи и уз много спотицања оних који су требали бити уз НАС, а истовремено си успјела помоћи многима, јер је твоје друго име било ДОБРОТА!!! ДОБРОТА, ЉУБАВ, ПРАШТАЊЕ. Надамо се да си нашла ВЈЕЧНИ МИР и СПОКОЈ, које си засигурно заслужила својом добротом, искреношћу, храбрости и одрицањем. Бити свједок твоје дугогодишње борбе са тешком болешћу је било претешко а камоли бити тај који трпи ту муку. Трпјела си да би што дуже била уз НАС, а самим тим нам давала сигурност, снагу, подршку и најљепше загрљаје на свијету, загрљаје твојих уморних, дрхтавих, избораних руку, које не може ни једна материјална вриједност надокнадити сада када их више нема. А МИ без ТЕБЕ смо ТУЖНИ, ништа више није исто, нити ће бити, јер твојим одласком је отишао и већи дио НАС. Празници су "празни", сунце не сија више истим сјајем, а кишни дани су нам постали најдражи, јер онда можемо да пустимо сузу, ону мушку најтежу, да нико не види а да можемо рећи да су то "само капи" тмурне и досадне кише. Ово је не само НАЈТУЖНИЈА него и НАЈДУЖА година у нашим животима, вјероватно ће и свака будућа бити све дужа без твога присуства. Мученице НАША, "БАБАЦ" наш, и даље си у нашим мислима, сваког минута, часа, дана. НЕ ДАМО ТЕ забораву! Учврстила си нашу љубав према БЈЕЛАСИЦИ на чијим обронцима ТИ и твоја ЧИСТА ДУША почивате у МИРУ заједно са нашим оцем, дједом, бабом... У срцима ТУГА, на гробу тишина, а у кући нашој велика ПРАЗНИНА, не видимо ти очи и не чујемо глас ал осјећамо да си ту између НАС. ЗАУВИЈЕК У НАШИМ СРЦИМА