МИЛЕНКУ

Миленкићу мој, очи моје најљепше, срце моје највољеније зашто си нас оставио овако прерано ? Шта да кажем Софки када пита кад ће тајо да дође? Ко ће у вртић да је одведе, загрли, пољуби И каже “ Ту сам ја, у ходник те тајо чека”. Шта Иви да кажем кад почне да дозива “ тата, тата”? Биће толико питања на које нећу знати одговор, а срце ће ми се кидати дио по дио… Те ноћи су падале хладне кише И знала сам да те нећу вид‌јети никад више. Моја је туга превелика да у ове ријечи стане цијела, али ти знаш колико сам те ја вољела. И нијесам ти стигла рећи све што сам хтјела, срце моје сада пати, остаје без најдражег дијела. Али нећу бити више тужна, покушаћу да будем весела јер сам тебе имала и јер сам те срела. Једно ћу да ти обећам да док смо живе бићеш присутан у сваком нашем разговору И увијек ће знати да су имале најбољег таја на свијету којим ће се само моћи поносити. Срешћемо се опет И загрлити заједно сви као некада.