МИЛЕНКЕ ЈАКИЋ

Драга мама, Вријед‌јело је. Чак и када нијеси са нама физички, у сваком нашем дану си, у свакој причи, у свакој радости. То је јачина твоје безусловне љубави урадила за нас. Постоје падови који се никад не заврше. Тако доживљавамо твој одлазак. Али смо провели вријеме заједно, то је најважније. Сјутра све почиње изнова, али овај дан носи неки горак укус у устима, укус бола. Мама, питају нас људи како то пишемо у садасњем времену и како ти се обраћамо. Није да нас нијесу замислили, схватили смо, а схватили су и они да смо нашли смисао у твојој љубави која је вјечна, у твом д‌јеловању које нема заборава, твојој брижности која нас је оплеменила. Самим твојим одласком, млади смо се упознали у тражењу смисла у нама тада бесмисленим тренуцима твог губитка. И не жалимо те, СЛАВИМО ТЕ. А то нас уче највећи филозофи живота. Томе си нас и ти учила, само тада нијесмо знали, а сад знамо. Растемо заједно са д‌јецом нашом и ми. И тата расте са нама. Лијепо нам је, знамо да нас бодриш. Хвала и знај да те волимо П.С. Једемо