Навршава се година од смрти нашег вољеног оца, свекра и дједа
МИЛЕНКА Шпира АЈКОВИЋА
Драги тата, прође година од када те нема. Ево мене опет, оног твог тужног сина, који је жељан твог загрљаја. Вјеруј оче, није лако. Није лако мирити се се са чињеницом да те више никада нећу видјети. Беспомоћан сам у настојању да објасним себи зашто те немам. Беспомоћан у настојање да ову бол претворим у лијепе успомене на тебе. А пружио си ми толико тога лијепог у животу. Имао сам праву очеву љубав, сигурност и заштиту. Имао сам најбољег пријатеља и хероја свог живота. Немам више твоје утјехе, нити лијепих ријечи. Немам више оца, немам тебе. Понављам то себи, настојаћу да на тај начин прихватим истину. И колико год да себи дневно поновим да те више немам, толико моје тијело и душа не могу да прихвате ту болну истину. А истина је да те немам више. Чувам те у срцу и сјећањима, док настављам да живим онако како си ме учио. Тата заувијек си ту у мом срцу.
Твој син НЕНАД, снаха ИВАНА и унук АЛЕКСАНДАР