МИЛЕНКА Шпира АЈКОВИЋА

Драги тата, Пола године је прошло како ниси више са нама, колико рана, боли и патње, колико туге за тобом што оде без последњег збогом. Зашто ми никада ниси рекао да може оволико да боли, да празнина разара душу, да се срце истог трена сломи на пола, да туга бива све јача. Да само знаш колико ми недостајеш, да ти само могу чути глас, све бих дао да си ту. Волим те више од живота и никада нећу престати!