МИЛЕНКА Шпира АЈКОВИЋА

Прође тужних четрдесет дана, као ноћна мора. Сваки дан се питамо, Боже да ли је ово стварно истина? Не можемо се помирити са судбином да те више нема. Сваког дана у грудима стеже, а бол је све већа. Како живјети без тебе, кад срце боли, душа гребе? Пошао си тихо и без поздрава, твоје племенито срце није издржало тог кобног дана. Хвала ти за сву љубав, бригу и топлину коју си нам пружао. Оставио си пуно лијепих успомена да те вјечно памтимо и са поносом помињемо. Остаћеш заувијек у нашим срцима и мислима док смо живи. Нека ти је вјечна слава и нека твоја племенита душа почива у царству небеском.