МИЛЕНКА Милошева СТАНИЋ

Заувијек ћемо памтити твој осмијех, твоје „благош мене данас“, којим си нас дочекивала раширених руку, и сваку заједничку успомену коју носимо у срцу. Отишла си тихо, оставивши за собом драгоцјено сјећање на доброту, благост и љубав којом си обиљежила животе своје породице и свих који су те познавали. Рођена у данима када природа слави живот, а испраћена пред Видовдан, носила си кроз читав свој вијек чисто и добро срце. Твоја благост, дјечија искреност и љубав према свима остали су наш најљепши завјет и сјећање које вријеме не може избрисати. И данас нас, својим животом и сјећањем на тебе, надахњујеш да не заборавимо оно што је у животу најважније – да највеће богатство није у ономе што имамо, већ у једноставности срца, у радости сусрета, у раширеним рукама које грле и благосиљају, и у доброти која се несебично дарује другима. Из твог чистог, дјечијег срца учили смо да се љубав показује малим дјелима, топлом ријечју и искреном радошћу због сваког човјека који нам долази. Година је прошла, а сјећање на тебе остаје једнако живо. Чувамо у срцу твоју доброту, топлу ријеч и радост којом си дочекивала свакога. Вјерујемо да љубав не престаје одласком и да они које волимо настављају да живе кроз успомене, молитве и добро које су оставили за собом. Нека те анђели чувају у наручју Господњем, а Господ подари вјечни мир твојој племенитој души. Породица ће посјетити вјечну кућу наше вољене Миленке, а умјесто годишњег помена уплатиће скроман прилог за покој њене душе и изградњу Храма Светог Саве у Жабљаку. С љубављу, поносом и захвалношћу,