МИЛЕНИ Р. ЂИЛАС

Моја мајка, заспала је дубоким сном и више се пробудити неће. У том тренутку стали су сатови у њеној соби и од тада горе свијеће за душу њену. Нијеме су остале усне њене заувијек. Остало је без осмијеха лице, и душа сагорјева сама. Настао је мук, дан је остао без боја, не чује се ни вјетрова хук, заспала је заувијек храбра мајка моја. Празно је и рањено срце моје и никада неће зарасти рана. Никада неће ни рећи добродошао сине, ни зовнути да пита како смо, што ми много недостаје. Почивај у миру, међу својима са којима си живот провела, а ми ћемо те вољети док смо живи.