Нашој вољеној бабушкици

MILENA L. ADŽIĆ

МИЛЕНА Л. АЏИЋ

Вољена наша, Била си топла и ведра душа, а срце ти је било велико да у њему стане свако коме си несебично пружала љубав, твој најљепши осмијех и лијепу ријеч. Била си наша краљица, достојанствена, дама до последњег дана овоземаљског живота. Вољела си нас без граница и учиула да је живот лијеп упркос искушењима. Твоја душа је утихнула оног дана када нас је напустио твој син јединац Славко (а наш тата), а ти и тада, у том болу остала си достојанствена. Чекала си тренута, када ћеш га опет загрлити и Господ је ослушкивао твоје мајчинско срце. Сада сте загрљени и срежни, као два анђела која нас чувају са небеса. Недостајаћеш вољена наша, анђеле наш, љепотушкице наша. Вјечно ћете чувати од заборава,


Твоји: унук ЛУКА и унука ИНЕС