МИЛАНУ ПУПОВИЋУ

Отишао си тихо, лагано, добро моје – у прах покопано. Више нећеш дочекивати зоре, моје мисли са тугом се боре. Ништа више није као прије – сунце сија, али више не грије. Од тегобе си коначно одморио, дуго си се с неправдом борио. Почивај у миру, мој тата, и нека ти је лака црна земља по којој си часно и поносно ходао.