МИЛАНКО Милојице КУВЕЉИЋ

Ни Сунце не сија као прије, јер Жубер сунца зраке крије, и ништа више није исто, од када те вјечна тама крије. Изненадни твој одлазак, у срцу нам створи ране, па сад тужни проводимо и ноћи и дане.