МИЛАНКА Милојице КУВЕЉИЋ

Година је прошла дана у срцу нам болна рана. Срце боли, а душа се стеже, сваким даном све је теже. Па навиру успомене, кад смо скупа долазили, старевину обилазили. Породичне наше дворе, а мисли ме тешке море. Затворена дворска врата, тешко ми је отваратих, без рођеног брата.