Драги и вољени
МИЛАНЕ
Кратко си се борио са тешком болешћу, храбро и упорно, не предајући се ни онда када је било најтеже. Вјеровали смо, надали се и чекали дан када ћеш побиједити, али болест је била јача и од твоје велике воље и од наше наде да ћеш из ове борбе изаћи као побједник. Тешко је прихватити да те више нема, јер толико је лијепих тренутака било пред нама, толико заједничких радости којима смо се унапријед веселили. Остају неизговорене ријечи, неостварене жеље, празнина коју нико не може испунити и успомене на наше заједничке тренутке Надамо се да си сада на неком бољем мјесту, тамо гдје нема бола и гдје ћемо се једног дана поново окупити, загрлити и наставити тамо гдје смо стали.
Воле те: супруга САНДРА, син СТЕФАН, унук ЛУКА и снаха МИА
