МИЛАНЕ

Отишао си, а иза тебе остала је тишина коју не знам како да испуним. Заједно смо расли, учили да живимо, носили оно што нам је живот доносио – и добро и тешко. Живот није био праведан према теби. Нијеси увијек имао среће, али си имао нас – и онај свој осмијех који није силазио с лица, ни кад би многи ћутали. Твоја доброта није тражила пажњу, али ју је свако могао осјетити. Ниси имао много, али си знао дати све. Ниси се жалио, а имао си на шта. Ниси тражио ништа, а заслужио си много. Тешко је рећи збогом. Зато и нећу. Само ћу те носити са собом – у свом срцу, гд‌је ти је и мјесто. Заувијек.