МИЛАНА Ратковог ШЋЕПАНОВИЋА

Када си се спремао на пут без повратка са собом си однио и снове о којима си сањао, музику коју си волио, разговор са људима које си познавао и живот који је могао још да траје. Боли када поставимо питање да ли је све било узалуд? Да ли смо погријешили ? Да ли је могло другачије ? Остаје нам нада да си се одморио и да те ништа више не боли. Спавај међу анђелима, а ми ћемо чувати успомену на твој ведри лик.