МИЛАНА ЛАКИЋА

Драги мој Мићо, четврти април је по реду од када си отишао. Априлу и доласку прољећа сви се радују осим мене, јер мени радост не долази. У мојој самоћи тишина говори, а по неки телефонски позив ме тргне из неког полусна у којем сам са тобом заједно. Још увијек живим са невјерицом да си ме оставио саму и живим за дан када ћемо се поново срести и бити заједно вјечно. Нијесам те могла сачувати од смрти али ћу те чувати од заборава. Био си ми више од супруга. Твоја неутјешна