МИЛАНА ЛАКИЋА

Кажу да вријеме лијечи све а ја кажем да то није тако драги Милане, како вријеме протиче све ми је теже без тебе и сваки дан ми је једнако тежак као онај када си ме напустио и преселио се у вјеченост. Ти си знао да ми будеш извор вода са којег сам пила душевну воду. Иако је тај извор пресушио ти си и даље у мојим мислима са мислима о теби се будим и живим за дан када ћу се поново са тобом срести у вјечни живот. Био си корак испред свих осталих јер си више знао и умио тако отмено и господствено како једино знају људи плаве крви. Твоја племенита душа станује у рају и тамо чува мјесто за мене када ћемо поново бити заједно.