МИЛАН ЛАТИНОВИЋ

Четрдесет дана је прошло, а нама се и даље чини као да ћеш сваког тренутка отворити врата и вратити се међу нас. Бол и туга не пролазе. Остала је само велика празнина коју нико и ништа не може надомјестити. Тешко је помирити се да си заувијек отишао. Недостајеш нам сваког дана, у сваком тренутку. Недостајеш у нашим разговорима, у дому, у свим оним малим свакодневним стварима које сада боле јер те нема. Захвални смо ти за сву љубав, доброту, пажњу и подршку коју си нам пружао. Хвала ти за сваки загрљај, сваку лијепу ријеч, сваки тренутак и све успомене које си нам оставио. Чуваћемо их дубоко у својим срцима. Оставио си траг који вријеме никада неће избрисати. Живиш у нама, у нашим мислима, молитвама и успоменама. И док год ми живимо, живјеће и сјећање на тебе. У сриједу, у 11 часова, породица ће посјетити твоју вјечну кућу. Почивај у миру, наш вољени. Нека те чувају анђели, а наша љубав нека ти буде вјечни спомен. Заувијек вољен. Заувијек наш. Заувијек у нашим срцима.