МИХАИЛУ - МИШУ ПОПИВОДИ

Драги тата, и ти нас напусти, остадосмо без оба родитеља. Живио си часно и поштено, имао посебан карактер који је зрачио ауторитетом. Захтијевао си од нас да будемо одговорни и посвећени. Учио нас да будемо тачни, да радимо само људски и поштено као што си и ти поступао током цијелог свог живота. Није ти требао новац да би нешто купио. Твоја ријеч је била довољна без обзира на суму. Живио си за образ, а не за материјалне ствари. Зидао, правио и градио си све са нашом мајком, а твојом супругом. Стварао си само својим радом и инструкцијама, нијесу ти никад требали мајстори да би неки посао привео крају. Подигли сте са само једне радничке плате седам чланова породице, све нас извели на пут, учили нас одговорности, коректности, поштењу...Научили нас како не журити, већ кренути на вријеме а све то користећи више разум, а мање снагу. Тата, одлазиш на вјечни починак, одмори, јер си се јуначки борио до последњег тренутка. Унуци ће те памтити као ђеда великог домаћина, великог човјека и поносног Црногорца, који је много волио своје поријекло и коријене. Хвала ти на свему, свим савјетима и ријечима подршке.