МИЋО

Предуго смо били одвојени, да би понови били растављени. Боли ме твој преран одлазак без ријечи, иако ми сада суза душу лијечи. Иако осјећам да ми се свијет руши, сјећаћу се тебе са срећом у души. Али знам, да када год ми је тешко, ти ме поносан од горе гледаш са смијешком. Од заборава ће те чувати и Лидија прва радост твоја, волим те Мићо душо и снаго моја.