МИА ПОПОВИЋ

Нема те, знам...Али није то заувијек, заувијек не постоји. Вратићеш се ти - кроз снове, кроз сјећања, кроз успомене. Вратићеш се сваки пут кад помислим на тебе. Постојиш у свакој сузи која падне, у сваком трену кад ти име изговорим. Ниси нестала, само си заспала. И знам да сањаш - сањај и даље, а ја? Ја ћу чекати тренутак када ћемо се опет срести и када ћеш опет бити уз мене. Али тада те нећу пуштати да опет одеш.