МИА Бошка ПОПОВИЋ

Заспала је наша љубав, заспала је наша срећа, понос, нада. Хладно ти је срећо наша... и нама је без твог крила ко да никад наша душа огријана није била. А сад срећо све је пусто, нема сунца да нас грије, нема твоје благе ријечи да нас пита како вам је.