МЕЛАНИЈЕ – МЕЦЕ ВУЧЕЛИЋ

Звјездице наша, прошло је девет година откад ниси у нашем наручју. Нема дана да мама и тата не помисле на тебе, нема ноћи да те не пожелимо загрлити и пољубити. Бубамарице мамина и татина, девет година је прошло, а ми те и даље носимо у сваком откуцају срца. Д‌јевојчице наша, данас, као и сваког дана, мислимо на тебе. Твоје име шапућемо тихо, твој осмијех памтимо заувијек. Данас ти шаљемо пољубац у небо и свијећу да ти свијетли. Наша си радост и наш бол, наше мало мече заувијек. Мецо, мече, Риро, цвјетићу, бубамарице, лептирићу, звјездице и жељо наша највећа – пролазиће вријеме, али љубав према теби никада неће. Док дишемо и постојимо, мислићемо на тебе и вољећемо те заувијек. Анђеле наш, недостајеш за јуче, за данас, за сјутра. Септембар за нас никада више неће бити исти. Умјесто да те пратимо у школу, да носиш торбу и да ти машемо, он нас сваког пута подсјети да твој пут овд‌је није настављен. Доноси нам мирисе туге и тежину сјећања на губитак тебе, наше највеће љубави. Најмилија наша, играј се рајским вртовима и дођи нам понекад у сновима да те бар ту загрлимо кад на јави не можемо. “ВИШЕ ОД НАЈВИШЕ” ВОЛЕ ТЕ