МАТУ МИРАНОВИЋУ

Година је дана откако си отишао , тата, откако мирно спаваш у загрљају наше непрежаљене мајке. Тужно ли је, тешко ли је без наших домаћина, без ваше топлине и милог гласа. Писала би рука али рањено срце дрхти. Хвала вам за сву љубав, сваки загрљај и савјет што сте нам дали. С поносом и поштовањем што смо вас имали за родитеље, увијек ћемо вас препричавати нашој дјеци.