МАШЕ ГОШОВИЋ

Данас је твој рођендан, а уједно и година дана од како си нас напустила, а нама вријеме није донијело мир само је научило наша срца како да куцају са болом. Отишла си премладо, прерано и неправедно. Остала је тишина која боли, празнина која гуши и сузе које нам крену кад те поменемо. Нама нијеси била само тетка, била си наш ослонац, наш загрљај, наша сигурност. Била си особа којој смо трчали кад смо срећни, али и када нам је срце сломљено. Твоја љубав била је чиста, искрена и безусловна и такву је више никад нећемо наћи. Недостајеш у сваком дану у сваком празном мјесту за столом, у сваком окупљању које више никад неће бити исто. Недостајеш у ситницама које су само наше у успомене које боле јер су превише лијепе. Тешко је прихватити да си отишла тако млада, а оставила тако велику празнину. Али једно знамо док ми живимо, живи и успомена на тебе. У сваком нашем кораку, у свакој молитви у сваком сјећању ти си ту. Заувијек наша тетка, заувијек вољена, никада прежаљена.