МАРКО СТАНОЈЕВИЋ

Сине и брате мој, не постоје те ријечи које би описале твој недостатак. Сјећања навиру кроз слике које гледао сваки дан, твоје кораке које си правио, разговоре, приче које си дијелио са нама, твој најљепши осмијех. Не, нећемо рећи збогом, срешћемо се опет, смијати... грлити, веселити на мјесто гдје ћемо заувијек заједно бити. Опрости ако нас понекад видиш тужне, пустимо сузу. Обећање које ти сада дајемо да би био поносан на нас као што смо ми на тебе. У тишини ћемо исплакати ову бол, обрисати сузе које крену да нико не види и не чује, опет бити насмијани, да не реметимо твој мир и спокој. Радићемо онако како би ти волио да нас видиш. Нека те анђели чувају. Воле те највише,