МАРКО КНЕЖЕВИЋ

Марко наш драги... Оно што душа загрли, не блиједи и не нестаје. Оставља неизбрисив траг за нешто најбоље и најдраже. Твој одлазак боли. Боле сузе. Боле успомене. Боле ћутања... Боле ријечи које нијесмо рекли... Боли прољеће, сунце, боли море, боли небо. Боли све оно што живи без тебе. Боли све оно што си могао да урадиш а ниси. Боли сазнање да никада више нећемо се са тобом смијати, плакати, радовати се... Отишао си и са собом однио дио нас. Можда најљепши... Са осмијехом на лицу причамо о нашем највећем болу, свјесни да ћемо цијели живот живјети са тим а поносни што си био дио наших живота. Док год буду куцала наша срца чуваћемо те од заборава.