Брате наш добри,
МАРКО ДРАШКОВИЋ
Нисмо се овако договорили кад смо сједали заједно пред твој одлазак. Рекао си нам да си брзо назад и да се ускоро опет дружимо. Очекивали смо убрзо опет твој осмјех, шалу и дружење, а добили смо огромну празнину, тугу и милион питања зашто, зашто оде најбољи међу нама, и једини смо одговор нашли у Богу, да му је прифалило анђела, јер другог разлога нема. Красио си нам друштво, обогатио пријатељство, од тебе смо само могли да учимо шта су праве људске врлине. Колико смо ми изгубили, а изгубили смо са тобом много, толико је Бог добио. Почивај у миру, брате наш, и свака наша суза нека ти донесе спокој души. Воле те браћа и неће те никад заборавити.
Твоји Марко, Цуца и Бањо