Марко

Тужан је дан који подсјећа на растанак са тобом, година је дана прошла од твог одласка, а ја се и даље не могу суочити са истином да те нема. Осјећам твоје присуство, чујем твоје уздисаје, учини ми се да зовеш Бећо, Хоћу нешто да ти речем...али стварност опомиње, никада више. Боли ме и бољеће ме твоји поглед, сузе и пружена рука, а ја, по први пут, немоћна да ти помогнем и да те задржим да не одеш. Вријеме није лијек, само свједок туге. Волим те... недостајеш.