МАРКА ЖИВКОВИЋА

Вољени мој брате, сунце моје, рано моја, рано братска без лијека. Хвала ти, брате, за све, за сваки осмијех, за сваки позив, за сваки савјет, за свако добро јутро. За све ти, мој брате, хвала. Много си ме свему научио, како да живим без тебе. Вријеме не лијечи ране, брате мој, само ме учи да са тугом морам да живим. Тебе сада више ништа не боли, отишао си на неко боље мјесто, ђе те анђели чувају. Остала је бол и празнина вјечна, али и најљепша сјећања и успомене које су остале заувијек у мојим мислима и вјечна братска љубав у мом срцу. Онога дана када си ме напустио са тобом је отишао и дио мене. Вољени мој Миго, сломио си ми братско крило и оставио ме да тугујем док живим. Волим те мој вазда најљепши брате.