МАРКА МИКИЈЕЉА

Драги брате мој! Марко мој! Ево брате, дан за даном година прође. Ја сам Марко на исто мјесто. Отварам и затварам твоја затворена врата. Чекам Макице да ћеш ми доћи брате! Да те видим, да те питам. Јеси ли Маки преболио, јеси ли Маки Ника срео. Јеси ли Марко брате родитеље изненадио. Виђе ли ми Нену, добро моје. Брате мој, туго моја! Нијесам Марко знала како братске ране боле. Како ја не одох прије тебе. Да ме нешто прескочи Марко. Мој Марко! Нијесам ти могла помоћи брате. Да те из загрљаја смрти отргнем. Твоја бол је била јача од свега! Ја ти често брате долазим и долазит ћу, чуват ћу те Маки у моје рањено, сестринско, срце од заборава. Збогом брате мој! Нека твоја напаћена душа почива у рајско насеље.