МАРКА МИКИЈЕЉА

Мој Макице, брате мој! Ја ти се не мирим са истином да ми ти више нећеш доћи, да ти не чујем глас, да те не видим. Марко, брате, ја се све више преслишавам, јесам ли ти могла више помоћи, лијека наћи. Није га било за тебе, као ни за моју рањену душу, Макице. Тугујем ти, обилазим гроб, Марко. Твој, па Ников. Све ме боли, браћо моја, за вама. Твоја ме судбина, Марко, сломила. Врата ми твоја осташе затворена. Руке од твоје среће празне, па се немам чиме тјешити. Надам се, брате мој, да си ми одморио, да си. брате, лијек нашао, да си Ника срео. Да си се, Марко, са родитељима испричао, да ми је Нена прездравила! Почивајте у миру, моји мученици, нека вам моја туга не ремети вјечни мир!