МАРКА

Анађеле наш, најболнијих четрдесет. Рањени, тужни, испуњени празнином у невјерици те још увијек чекамо. Чекамо да те видимо, чујемо твој ведри глас, али тебе нема! Теа и Ђорђе чекају да их тата загрли, али ручице осташе празне. Анђели су те повели да твоја душа почива у Царству небеском. Ма колико тешко било, осјећамо да смо и даље четверац. Знаш да те волимо и знаш колико јако. Остављамо те анђелима да на неком другом мјесту покажеш све оно што си нама.