МАРЈАНУ БАБОВИЋУ

Већ је 40 дана откако не звони твој телефон. Не могу да питам како си и не чујем твој глас. Све је стало и утихнуло. У сну си отпутовао у вјечност тихо и нечујно као што си живио. Драги брате, надам се да си на неком бољем мјесту са анђелима. Заслужио си то. Хвала ти за братску љубав и поштовање, а ти знаш да ћу те увијек чувати у својим мислима од заборава. Знао си увијек како ми је. Знај да си разорио моју душу. Опет морам бити јача од свега. Вјечна ти слава и хвала.